Манастир Црна Река - Епархија Рашко-призренска
Св. Аргангел
krst

Фрескопис

Манастирска црква је смештена у пећини. То је једнобродна грађевина правоугаоне основе са олтарском апсидом. Живописана је у времену 1591 – 1602. године од стране чувеног зоографа и фрескописца Лонгина и то је уједно и најдрагоценији српски живопис XVI века.

(Blagovesti)
Благовести (источни зид)

Фреске Црноречког манастира плене богатим колоритом и изузетном уметничком вредношћу, сведочећи о континуитету српског зидног сликарства и његовом квалитету и богатству и у доба турске владавине. Настале су на самом крају XVI века, највероватније 1599/1600. године. Ово се закључује на основу оштећеног натписа о живописањи цркве (последње слово за означавање године је нечитко) и записа о завршетку рада на иконостасу. Који је на сву срећу очуван. Радомир Станић аутор обимне студије о живопису, сматра да би последње слово могло да буде и. Тако добијамо годину зри — 7108, односно 1599-1600. од Христовог рођења. С обзиром да је иконостас, који је радила иста рука одсликан до 20. марта 1601. године, претпоставља се да су фреске урађене пре тога.

(Hristos pantokrator)
Христос Пантократор (свод цркве)
(Bogorodica šira od nebesa)
Богородица шира од небеса (конха апсиде)

Радио их је чувени зоограф и сликар Лонгин. По Станићевом мишљењу црноречки сликар је био један од најдаровитијих ученика који су произашли из радионице пећких мајстора. Лонгинова даровитост је исказана и у сликању других цркава. Он је имао и помоћника који је радио само на осликавању позадине фигура и сцена и у обради украсне орнаментике

Ктитор живописа и донатор црноречких сликара је раб божји Никола, богати властелин, насликан у скоро природној величини на западном зиду нише у необичној донаторској композицији. Уобичајено је да патрон цркве приводи ктитора живописа Христу или Богородици што овде није случај. Никола показује на исечак неба на којем је престављена рука Божја, и на молитвени ктиторски текст, који је такође нетипичан. Он ничим ближе, што би било природно, не одређује његову ктиторску улогу. Исписани прокимени указују на изузетно теолошко образовање или ктитора или живописца, што је више вероватно.

Зидно сликарство црноречке цркве има сужену тематику због њених малих димензија. То није сметало да црноречки зограф искаже неоспорни таленат и изузетно познавање иконографског програма и технике. У живописању Црне Реке преовладала су два циклуса: Христово страдање и Велики празници. Остали део храма заузимају друге малобројне сцене и ликови појединих светитеља. Циклусу Христовог страдања припадају: Тајна вечера, Прање ногу, Молитва у Гетстиманији, Издајство Јудино, Привођење к Пилату, Петрово одрицање, Ругање Христу, Ношење крста, Приношење у гроб и др. Циклус Великих празника престављају: Благовести, Христово рођење, Сретење, Крштење, Лазарево васкрсење, Преображење, Вазнесење, Христово распеће и Успење Богородице (највећа композиција у храму, налази се на западном зиду наоса).

Св. Григорије Богослов и Василије Велики (олтар)
Св. Апостоли Петар и Павле (западни зид)

Арханђел Михаило је сликан на два места: на јужној страни јужног пиластра и изнад натписа о живописању храма. По вредности се истиче и стена Чудо у Хони (у своду нише), која, као чудо које чини Арханђел Михаило није често сликана. Црноречки сликар је сликао неколико типова Исуса Христа, а истичемо и сцене: Поклоњење агнецу, Причешће апостола, Визија Светог Петра Александријског и друге. На неколико места сликана је и Богородица, Јован Претеча, Архиђакон Стефан, Арханђел Гаврило, затим свети ратници. Српски светитељи, Свети Сава и Свети Симеон, насликани су на јужном зиду свода нише. Неки су, највероватније, насликани и изнад натписа о живописању храма (поред поменуте двојице и св. Стефан Дечански).

Св. Архангел Михаил (западно прочеље цркве)
Св. ратници (ниша, западни зид)
Св. Димитрије (ниша, западни зид)
krst

Св. Петар

 
Design by Norma Reclamare 2008